Urbanizam u kome vredi učestvovati

MANIFEST OTVORENOG URBANIZMA



1.

Grad je kompleksan sistem, organizam ljudskih bića zasnovan na principu suživota. Grad je otelotvorenje ljudske potrebe za zajedničkim i bliskim društvenim životom i kao takav ne može se zasnivati na principu podele. Grad je nešto više od zbira svih svojih činilaca – on u svojoj osnovi sadrži potencijal čovečanstva kao zajednice.

2.

Urbanizam kao praksa je nusproizvod ljudske potrebe za zajedničkim životom. U svojoj osnovi, proizilazi iz gradskog života i njime je definisan. Njegova jedina svrha je da omogući zajednički život tako što služi kao sistem koji pomaže ljudima da lakše ostvare svoje potrebe za resursima, komunikacijom, kretanjem, stvaranjem, životom.

3.

Trenutna situacija u kojoj urbani planeri proizvoljno ili informisano donose odluke koje određuju gradski život je neprirodna i ugrađuje sukob i stres u gradsko tkivo. Harmonija u gradskoj sredini može proizići samo iz međusobne saradnje građanki i građana.

4.

Sam način spoznaje u našem svetu, određen ekonomskim, kulturnim i drugim prilikama, pretpostavlja nesavršenu podelu informacija. Neki od stanovnika i stanovnica grada će sami po sebi imati korisnije znanje i veštine u organizaciji međusobnog života. To ne znači da automatski zbog svog znanja, legitimisanog diplomama ili titulama, imaju pravo da određuju način funkcionisanja gradskog života. Naprotiv, oni imaju jednaku dužnost i potrebu kao i ostali građani i građanke – da predlažu rešenja koja će se raspravljati i stvarati u javnosti.

5.

Otvoreni urbanizam je u osnovi sličan principima pokreta otvorenog koda. On se zasniva na priznanju da svi stanovnici i stanovnice grada stvaraju i čine grad i imaju jednak interes u boljem funkcionisanju grada kao zajednice. Otvorenost znači lično pravo na grad po svojoj meri i zajedničko pravo na grad po svačijoj meri. Ta dva prava su neodvojivo lice i naličje principa otvorenog urbanizma.

6.

Prisiljeni politikom identiteta, ekonomskim prilikama, ličnim ambicijama i frustracijama, ljudi održavaju postojeće i stvaraju nove podele među sobom, kako lično tako i društveno, prostorno, fizički. Grad koji je zasnovan na preprekama prestaje da funkcioniše kao homogena celina i postaje mesto sukoba. Taj sukob se manifestuje lično u glavama sugrađana i sugrađanki kao nervoza, anksioznost, zamorenost gradskom vrevom. Isti sukob se manifestuje društveno u kontrastima – njega određuje simbioza uličnih prodavaca i tržnih centara, nefunkcionalnih javnih usluga i vrhunskih ličnih prostora uživanja, visokotehnoloških zelenih zgrada i ljudi koji nemaju dom. Ovaj sukob je primer buke – on je suvišan i nepotreban, on otežava lično i kolektivno shvatanje procesa koji čine, stvaraju i neprestano menjaju naš grad.

7.

Gradovi su stalno-promenljive sredine – svaki pokušaj da se promena u gradu obuzda znači smrt grada kao otelotvorenja životnog impulsa ljudske vrste i početak postojanja grada kao muzeja. Očuvanje nekakvog “gradskog jezgra” kao mrtvog prostora je u osnovi pogrešno.
Istorijski prostori i oblici imaju neizmernu kulturnu vrednost, ali samo ukoliko operišu unutar postojećeg života grada. Očuvanje tekovina prošlosti je potrebno i moguće samo kroz živu praksu i otvoreni pristup koji shvata svako istorijsko nasleđe kao zajedničko.

8.

Grad je mesto i izraz ljudske slobode. Koncentracija različitih ljudi u gradu kombinovana sa otvorenom prirodom javnih prostora omogućava izraz i razvoj ljudske slobode. Javni prostor je neodvojivi deo grada – grad bez javnih prostora je fabrika. Stvaranje novih i rehabilitacija starih javnih prostora je poželjna.

9.

Da li je otvoreni urbanizam u suprotnosti sa osnovama države, kapitalističkog ekonomskog sistema, javnog reda i mira? Ne sam po sebi. On to može biti ukoliko neki novi poredak proizađe iz potreba, želja i aktivnosti samih građana i građanki. Jedina i najvažnija prednost otvorenog urbanizma je što njegovi mehanizmi otvorenog planiranja i implementacije zajedničkih urbanih projekata otvaraju mogućnost za stvaranje novih rešenja i društvenih organizacija. Grad (kao otelotvorenje našeg zajedništva) sam stvara svaku svoju stvarnost. U toj logici principi etničke, verske, rodne, klasne ili političke podele su strani, a logika nauke, tržišta ili napretka je podređena interesima i željama samih stanovnika grada.

10.

Otvoreni urbanizam je urbanizam rešenja, urbanizam slobode da se rešenja predlažu, zajednički stvaraju, i zajednički primenjuju. On proizilazi iz same prirode grada kao ljudske tvorevine. Rešenja mogu i trebaju predlagati svi, o njima moraju razgovarati svi, i odlučivati svi. Rešenja se ne smeju zasnivati na principu sile već na principu učestvovanja i dobrovoljnih želja zajednice.

11.

Grad ne sme biti definisan kao proizvod, kao jedinka za potrošnju od strane turista. On mora biti jednostavan za navigaciju svim došljacima i došljakinjama zbog osnove otvorenosti, zbog toga što otvorenost znači efikasnost. Grad ne sme skrivati svoju ružnu stranu, već raditi na tome da ružna i lepa strana prestanu da postoje.

12.

Odluke o gradskom životu moraju biti donešene zajednički i providno. Budžeti nisu ograničavajući faktor ili merilo uspeha – oni su deo zajedničkog proizvoda grada i zato mora postojati ne samo zajednički uvid u njihovo korišćenje, nego i princip zajedničkog donošenja odluka. Kancelarija ili službeni glasnik opštine ne predstavljaju primer zajedničkog uvida. Skupština grada ili gradski izbori ne predstavljaju primer zajedničkog donošenja odluka.

13.

Pravo na grad znači pravo građana i građanki da postoje i izražavaju se u svakom delu procesa međusobne komunikacije, informacije i razmene koji čine grad.

14.

Svi građani i građanke moraju biti vidljivi jedni drugom. Otvoreni urbanizam se zasniva na principu vodoravnih, a ne uspravnih struktura moći. Taj princip znači da ideje mogu i moraju biti jedna iznad druge, ali ljudska bića nikada.

15.

Osnovna želja i krajnji proizvod otvorenog urbanizma je otvoreni grad.